Google Translate
Projekat podržali
Baneri
Baner
Baner

belgplavo

Slika: Bik belgijskog plavo govečeta, Češka R. 2014.godine, Autor: Vanja Jovović

Belgijsko plavo goveče u originalnoj formi potiče iz centralnog i sjevernog dijela Belgije i jedno vrijeme je činilo polovinu populacije goveda. Lokalno crveno-šareno i crno-šareno goveče se ukrštalo sa Šorthorn rasom uvezenom iz Engleske u periodu od 1850. do 1890. godine. Stvarni uzgojni cilj je ustanovljen početkom 20. vijeka kada je zvanično današnja rasa i ustanovljena. Jedno vrijeme je ova rasa imala dva tipa, jedan primarno mliječni tip i drugi mesni tip. Sa sprovedenom selekcijom ova rasa je danas prvenstveno mesnog, odnosno tovnog tipa.  

Današnje Belgijsko plavo goveče je rezultat selekcijskog genetskog razvoja i uzgoja sprovedenog od strane profesora Hanseta u Centru za vještačku oplodnju u belgijskoj pokrajini Lijež. 

Belgijsko plavo goveče je tovna rasa, velikog okvira tijela, zaobljenih linija izražene mišićavosti ramena, leđa i sapi. Leđna linija je ravna, strmih sapi i nježne kože. Ima nježne, ali snažne ekstremitete koji omogućavaju lagan hod. Boja mu  je bijela, plavo-crvenkasto-siva, a ponekad i crna. Ova rasa se odlikuje mirnim temperamentom i dugovječnošću. 

U odnosu na Šarole rasu ima izraženiju muskuloznost, mliječnost i dnevni prirast tjelesne mase. Međutelidbeni interval i smrtnost teladi su skoro isti kao kod Šarole rase. Dosadašnji rezultati potvrđuju da se na meleze prenose kvalitativna svojstva mesa i potencijal prirasta.

Poslednje ažurirano (utorak, 11 avgust 2015 21:41)

Opširnije...

 

Uvod

Stanje papaka je od izuzetnog značaja za zdravstveno stanje cjelopkupnog organizma životinje, ali i proizvodni kapacitet jedinke. Iako je životinja sa problemima sa papkom u stanju da funkcioniše, velika je mogućnost da se smanji optimalna proizvodnost i performanse životinje u zavisnosti od ozbiljnosti problema.

papak11Krava sa bolnim papcima se manje kreće, stoga će vjerovatno imati i manju volju da dođe do jasala, što će smanjiti prirast ili proizvodnju mlijeka, u poređenju sa životinjama koje su u stanju da konzumiraju svoj pun obrok svaki dan. Iako su pojedini problemi sa papcima neizbježni, dobra i odgovarajuća briga o pacima životinja u stadu može znatno smanjiti učestalost problema sa papcima kod svih vrsta životinja. Dobra njega papaka ne samo da će smanjiti troškove liječenja, nego će biti smanjeni i gubici u proizvodnosti, kao i u performansama životinje.

Iako se građa papaka razlikuje od vrste do vrste životinje, osnovna anatomija je vrlo slična između vrsta. Da bismo razumjeli kako da pravilno njegujemo papke, vrlo je bitno da vlasnik poznaje osnovnu građu i anatomiju papaka. U ovom tekstu će se koristiti goveđe stopalo za ilustraciju opšte anatomije tipičnog papka.

Anatomija papka 

Goveda, ovce, koze i svinje su životinje sa rascijepljenim stopalom, što znači da se papak sastoji od dva prsta, umjesto od jedne čvrste cjeline kao kod konja. Dva prsta su analogna trećem i četvrtom prstu ljudske ruke. Prsti su nazvani po svojoj relativnoj lokaciji na stopalu. To su vanjski ili lateralni prsti, i unutrašnji ili medijalni prsti (papci). Kod goveda, lateralni (bočni) prsti su blago veći kod zadnjih stopala, dok je srednji prst veći kod prednjih stopala. Prostor između dva prsta se naziva interdigitalni rascjep ili pukotina, a područje kože se naziva interdigitalna koža. Različite površine prsta (papka) se nazivaju prema njihovoj poziciji u odnosu na interdigitalnu pukotinu: abaksijalna površina je vanjski zid, dok je aksijalna površina unutrašnji zid svakog prsta.

Poslednje ažurirano (subota, 01 avgust 2015 09:51)

Opširnije...

 
Slika: Aberdin angus na paši. Autor: Miljan Erbez, Jihočesky kraj, Češka Republika, 2012.

Bosna i Hercegovina raspolaže sa velikim pašnjačkim površinama, posebno u svojim brdskim i planinskim dijelovima. Zbog toga bi ovaj sistem mogao biti jedna od uzdanica unapređenja proizvodnje mesa u BiH. Postoji nekoliko razloga zašto bi se rebalo investirati u ovaj sektor. 

1. Suspstitucija uvoza. Uvoz živih životinja i mesa predstavlja i dalje veoma jaku boljku u trgovinskim odnosima Bosne i Hercegovine. Prema podacima UIO BiH u 2014.godini, uvoz roba prema Carinskoj Tarifi BiH koje obuhvataju Glava 1 (Žive Životinje) iznosio je 65 miliona KM i Glava 2 (meso i jestivi klaonički proizvodi) 226.8 miliona KM. Meso i žive životinje vrste goveda čine veoma značajnu stavku u ukupnoj vrijednosti ovoga uvoza, što znači da ima mjesta za ovu vrstu proizvoda i ako se proizvedu na domaćem tržištu. 

2. Mogućnost izvoza. Uzimajući u obzir i trenutne trgovinske odnose sa Republikom Turskom, u čijem smjeru skoro svakodnevno lete avioni sa aerodroma u Banjaluci i Sarajevu puni junećeg mesa, ova proizvodnja ima perspektivu. Pored toga treba naglasiti da je EU u mnogome zavisna od goveđeg odnosno junećeg mesa porijeklom iz Argentine. Bescarinska tarifna kvota za govedinu uvezenu iz Argentine u EU je 48.200 metričkih tona (oko 47.500 tona). Za očekivati je da će nakon meda, ribe i mlijeka BiH ispuniti i uslove i za izvoz mesa, što znači da će BiH uzgajivači pred sobom imati jedno ogromno tržište od 500 miliona stanovnika, na kojem nema dovoljno goveđeg mesa. 

3. Površine. Prema podacima Zavoda za statistiku Republike Srpske i Federacije BiH, pašnjačke površine su zastupljene sa oko 162.000 ha. Uzimajući u obir da na 1 ha do 1,2 ha pašnjaka idu krava i tele, podatak govori da postoji kapacitet za uzgoj bar na pola od toga oko 75.000 krava u ovom sistemu. 

Poslednje ažurirano (četvrtak, 23 jul 2015 15:02)

Opširnije...

 

Stallweather

Početak ove sedmice (6.7. i 8. juli, 2015.godine) je bio obilježen izuzetno visokim temperaturama, koje osim čovjeku smetaju i životinjama u našim stajama. Visoka temperatura u kombinaciji sa visokom ili višom vlažnosti može izuzetno negativno uticati na životinju.

Toplotni stres kod goveda izaziva kolaps „sistema“, koji se manifestuje kroz smanjen unos hraniva, pad proizvodnje mlijeka, promjene u sastavu mlijeka, promjene u sastavu kolostruma kod krava na početku laktacije, negativno utiče na embrionalni razvoj i uopšteno sporiji rast i razvoj jedinke. U najgorim slučajevima toplotni stres izaziva uginuće jedinke ili ploda.

Stallweather sistem omogućuje farmeru da pravovremeno dobije vrijednosti temperature (T), relativne vlažnosti vazduha (RH) i indeksa temperature i vlažnosti (THI) i vlažnosti u staji. THI uređaj sam kalkuliše i istovremeno sa vrijednostima T i RH omogućuje farmeru da ima uvid u stanje u staji sa bilo kog mjesta na svijetu, pod uslovom da ima pristup internetu, i to svakih 15 minuta. Svi ovi parametri zajedno odraz su klimatskih uslova u staji. Vrijednost THI od 70 je granična vrijednost i životinje iznad ove vrijedosti, a posebno one u laktaciji počinju osjećat uticaj toplotnog stresa, a pogotovo ako takvo stanje traje duži vremenski period (2 ili 3 dana).

Stalweather sistem je razvijen u Republici Srpskoj i već je našao svoju primjenu u tri staje za goveda i jednu za koze. Zahvaljujući podacima sa ovog uređaja, farmeri su na vrijeme imali pregled stanje mikroklimata u svojim stajama i mogli su djelovati u svrhu olakšanja svojim životinjama.

U 3 od 4 staje, THI je u utorak i srijedu prelazi 77 u trajanju više od 10 časova na dan.

http://www.stallweather.com/

 

Poslednje ažurirano (nedelja, 12 jul 2015 16:50)

 
kozegudeljSlika: farma koza u Tomislavgradu; autor Miljan Erbez, 2015.
Bosna i Hercegovina ima puno preduslova za razvoj kozarstva, međutim ovaj sektor je još uvijek nerazvijen u našoj zemlji.

Tehnološki proces proizvodnje kozijeg mlijeka se može podijeliti na tri faze: period zasušenja (traje od 60 do 145 dana), porod i dojenje jaradi (traje 60 dana) i proizvodnja mlijeka za prodaju (traje od 100 do 245 dana).

Količina i kvalitet proizvedenog mlijeka zavisi od mnogobrojnih faktora, od kojih je najznačajnija rasa, podrazumjevajući da se samo u određenim uslovima može ispoljiti genetski potencijal za visoku proizvodnju mlijeka. Sanska i Alpska koza imaju veću proizvodnju mlijeka od Balkanske bijele koze. Ishrana je jedan od najvažnijih paragenetskih faktora koji utiče na mlječnost, pa je stoga potrebno koze hraniti obrokom koji zadovoljava njene potrebe i po količini, kvalitetu i izbalansiranosti hraniva. Utvrđeno je i da je tjelesni okvir koze važan činilac proizvodnje mlijeka, tako što veće koze imaju i razvijeniji probavni sistem, pa s tim i veće mogućnosti konzumacije i iskorištavanja voluminoznih i ostalih krmiva, što se pozitivno odražava na proizvodnju mlijeka. Dob  koze, odnosno redoslijed laktacije utječe na proizvodnju i sastav kozjeg mlijeka. Jer utvrđeno je da se proizvodnja mlijeka povećava do četvrte, ponekad i do šeste laktacije, nakon čega počinje stagnirati, te da maksimalnu mliječnost postižu u dobi između 4. i 8. godine života nakon čega proizvodnja mlijeka po laktaciji lagano opada. Koze koje imaju više jaradi u leglu, po pravilu proizvode veću količinu mlijeka. Ne treba zanemariti da proizvodnja kvalitetnog i zdravstveno ispravnog mlijeka praktično počinje od staje. Ekstenzivan tip uzgoja je u najvećoj mjeri zastupljen na našem području, a okarakteriziran je niskim ulaganjima i lošim uslovima ishrane i njege grla u uzgoju.

Hemijski sastav kozijeg mlijeka zavisi od brojnih faktora kao što su: rasa, ishrana, stadijum laktacije, godišnje doba. U odnosu na kravlje mlijeko, kozije mlijeko sadrži nešto manji udio bjelančevina, tj. od 2,5 do 3,8 %, ali su proteini kozjeg mlijeka probavljiviji od proteina kravljeg mlijeka. Udio mliječne masti u kozijem mlijeku varira od 2,5 do 6 %, a mliječna mast kozijeg mlijeka ima viši udio nižih masnih kiselina, u odnosu na mast kravljeg mlijeka, posebno kapronske kiseline, koja kozijem mlijeku daje specifičan miris. Kozije mlijeko sadrži od 4,3 do 4,8 % laktoze, i znatno veću količinu mineralnih materija i vitamina A od kravljeg mlijeka. U kozjem mlijeku je sav karotin pretvoren u vitamin A, zbog čega kozje mlijeko ima  vrlo izraženu bijelu boju.

Poslednje ažurirano (nedelja, 14 jun 2015 18:05)

Opširnije...

 

mlijekoPrije nekoliko dana, Udruženje agronoma i turizmologa Republike Srpske - RADA je pokrenulo inicijativu za podršku sektoru mljekarstva u Bosni i Hercegovini. Ovom prilikom ispred uredništva portala www.stocarstvo.rs.ba iznosimo punu podršku i prenosimo njihov dopis u cijelosti!

Svim medijima, svim građanima,

PREDMET: Inicijativa- podrška sektoru proizvodnje mlijeka i otvaranju novih radnih mjesta u ovom sektoru

Poštovani građani Bosne i Hercegovine, farmeri, potrošači i drugi, koji sebe shvataju baš onako kako oni žele,

Molimo Vas da poklonite par minuta Vašeg dragocjenog vremena i u obilju raznih infomacija i vijesti, pročitate i ovaj naš poziv! Obraćamo Vam se sa temom, koja je usko vezana i za rad našeg Udruženja, ali i svih nas, kao konzumenata proizvoda iz mljekarske proizvodnje.

Zadnjih godinu, dvije svjesni smo sve većih problema u kojima se nalazi naš sektor proizvodnje mlijeka. Problemi su posebno eskalirali poslednjih mjeseci iz mnogo razloga. Da li je riječ o nekontrolisanom uvozu, slaboj konkurentnosti domaćeg tržišta, visokim subvencijama koje imaju proizvođači farmeri u državama iz kojih se mlijeko uvozi u BiH, niskim domaćim podsticajima, svijesti kupaca o značaju kupovine domaćeg ili nešto šesto, ne bi da ulazimo u to.

Problem je evidentan i on postoji. To je naš problem, problem našim komšijama, ljudima koji proizvode mlijeko, ljudima koji rade u našim mljekarskim industrijama, koji za nas proizvode mlijeko, kajmak, sir, pavlaku i sve ostalo. Problem je za njihova radna mjesta, porodice, tradiciju, problem je za naše budžete i sve nas opet. Jer tu smo gdje jesmo.

Poslednje ažurirano (sreda, 27 maj 2015 15:42)

Opširnije...

 
Gertrud Grilz-Seger i Thomas Druml, Univerzitet veterine u Beču

Organizovani uzgoj arapskih konja u Ergeli Borike u Bosni i Hercegovini ima već 120 godina dugu istoriju. Najinteresantnije u vezi ove ergele jeste da se uspjelo u očuvanju uzgojnih rodova i linija kobila i pastuva, koje su izumrle u uzgoju arapskih konja u inostranstvu. Zbog toga ergela Borike i njeno uzgojno stado predstavljaju dragocjeni genetski materijal od međunarodnog interesa.

Istorija

Uzgoj Arapskih konja na Borikama datira još od državne ergele u Goraždu, koja je osnovana 1899. godine u vrijeme Austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine. Razlog ovog poduhvata je bio da se uspostavi nukleus stada koji će biti u mogućnosti da proizvede dovoljno priplodnih pastuva, koji su bili potrebni za poboljšanje matičnog stada u privatnim stadima. Kobile i pastuvi osnivači u ovom početnom periodu su poticali iz tri različita fonda gena. Prvi fond, nastao je uvozom originalnih Arapskih konja iz Sirije razdoblju između 1897. i 1914. godine, koji su bili osnova za sljedeće rodoslove: pastuvi Koheylan Abu Argub, Massud, Managhie Sbaali, Simhan, Ferhan en Nedjd, O'Bajanes Seraki, Shehun, Meschhur, El Hafi i Gazal, i kobile Kefija, Kadina, Alka, En Nasira, Shita, Siglavy i El Hafi.

Slika 1. Državna ergela Goražde, osnovana 1899. godine, bila je preteča ergele Borike (arhiv Druml)
fig_1_gorazde1

Poslednje ažurirano (utorak, 12 maj 2015 21:11)

Opširnije...

 

imgp4276

Сликe 1 и 2: Овце на Романији; аутор: Јелена Влачић, M.Sc.

Приликом обиласка терена  савјетодавци Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди ПЈ Соколац увидјели су  да се појавио проблем у овчарству и да је дошло до угинућа јагњади.Овчарство и говедарство су основне гране сточарске производње на Романијском платоу,  што је условљено климатским факторима и великим површинама пашњака те су и основни извор прихода, за велики број становника овог подручја.Исхрана  оваца и говеди, своди се углавном на пашу и сијено, јако мало се користе друга хранива, а разлог је економске природе.У прошлој години, због неповољних временских прилика , велике количине влаге у земљишту и ваздуху, као и утицају те влаге на травне масе, складиштило се сијено јако лошег квалитета, нутритивне вриједности као и микробиолошке исправности, што су показале и извршене анализе.Микробиолошки неисправно сијено се користило цијелу зиму, што је резултирало изузетно лошим здравственим статусом оваца на крају зиме и великим економским штетама у овој врсти сточарске производње.

Овце које су се јагњиле касније, биле су исцрпљене, кахектичне, нису имале млијека, настали су губици због побачаја, мртворођених јагњади, рађала су се и авитална јагњад која би угибала у првим данима живота. У већини случајева то су мушка јагњад, код којих се стварају каменчићи у органима за варење. Оно што је уобичајно да је то метаболички поремећај при коме се стварају каменчићи у органима за варење и мокраћним каналима, а нутритивног карактера везани су за:  уношење неадекватне количине воде, повећано уношење у оброку фосфора и калијума, а недовољно витамина А.

Opširnije...

 
tovvanja14

Slika: krave i junice aberdin angusa na paši i bikovi u tovu u staji, autor: Vanja Jovović, 2014.godine

Pored kvantiteta i kvaliteta stočne hrane, uspješan tov zavisi i od nasljedne osnove, odnosno rase. Tovne rase goveda dobro iskorišćavaju hranu, imaju visok dnevni prirast, kao i sposobnost da masnoću talože u mišićno tkivo, pa je samim tim meso sočnije. Svakako za uspješan tov ne treba zanemariti i uslove držanja.

Za tov se mogu koristiti sve kategorije goveda (telad, junad i odrasla grla), međutim, junad su najpogodnija za intenzivnu proizvodnju kvalitetnog mesa, jer imaju povoljniji odnos mesa i masti u ostvarenom prirastu u odnosu na starija grla. Osim toga, junad imaju veći prirast i bolju konverziju hrane od ženskih grla.

Kod odgoja podmlatka za tov telad se hrane kolostrumom, a kasnije zamjenama za mlijeko. Od druge nedelje uzrasta tele se prihranjuje koncentratima i sijenom. Tele se može zalučiti sa 6 do 7 nedelja, a od trećeg mjeseca uzrasta teladima treba postepeno davati silažu i zelenu masu.

U zavisnosti od sastava obroka junad se mogu toviti koncentrovanom, polukoncentrovanom i kabastom hranom.

Poslednje ažurirano (nedelja, 03 maj 2015 13:30)

Opširnije...

 

zdrglps_2012У Европској унији има више од 12 милиона пољопривредних газдинстава. На њима је у производњи хране запослено скоро 25 милиона лица или просјечно сваки двадесети становник ЕУ, а у Словенији, сваки десети. Од укупног броја газдинстава убједљиво  је највише породичних газдинстава, чак 97 одсто. То је један од разлога, зашто је 2014. година била одређена Међународном годином породичне пољопривреде. Породична газдинства су одговорна за производњу хране високог квалитета и њене безбједности, а такође у очувању биодиверзитета и очувању околине играју важну улогу. Битан је њихов значај са друштвеног погледа у очување одрживости сеоских подручја. Према последњем попису фарми (2010) по подацима Завода за статистику Словеније, Словенија има нешто мање од 75.000 газдинстава, просјечне величине 6,5 хектара, што је двоструко мање од просјека у ЕУ. Озбиљан проблем је раздробљеност истих, јер просјечно газдинство има више од 20 пољопривредних парцела.

Узгојни Програм сименталске пасмине говеда је основа за реализацију различитих стручних задатака у оквиру Заједничког основног узгојног програма у области сточарства у Словенији. Извршиоци појединих задатака и узгајивачи морају строго поштовати садржај програма, како би се постигао узгојни циљ.
Сименталска пасмина говеда у Словенији је настала из популације швајцарског сименталца, који је потекао у долинама Симе и Сане (Западна Швајцарска). Развој индустрије и технологије, те јачањем куповне моћи узгајивача у другој половини 19. вијека, исходовали су ширењем сименталца у Швајцарској, а затим у многим земљама централне и источне Европе. Посебно се истицала њена двојна производност, тј. млијеко и месо.

Poslednje ažurirano (subota, 28 februar 2015 10:07)

Opširnije...